Mene više brine to što hrvatski „biznismeni“ pokupovaše velike srpske firme i time indirektno shodno „mutnim pravilima“ mogu da kreiraju i politički život u Srbiji, te „grinfild“ Idea, Merkator i sl. koje ubiše srpske bakalnice, srpsku pijacu, srpsko stočarstvo i ratarstvo. Ko je to odobrio? Srbija i Hrvatska se tuže pred međunarodnim sudom a povodom ratnog zločina! Kako je moguće direktno suprotstavljenoj strani dozvoliti da ima ekonomske beneficije u Srbiji a da reciprociteta nema? E moj 5. oktobre!

Isti problem imam i ja sa Borisom i Ivicom. Prvo su se medjusobno izljubili, zagrlili i pomirili ali kazu i u nase ime. Ali bez pitanja. Bez dozvole onih koji su glasali, za jednog ili za drugog, svejedno. Ja nisam glasao za njih niti hocu. Nemam tu fleku u biografiji. I ne prihvatam da me neko miri sa domacim avetima proslosti koje nam je Boris povampirio. E sada Boris, kao otac na stalnom sluzbenom putu, trci okolo i onako u trku se sa svima, uglavnom pred kamerama, do mile volje miri i to opet bez naseg pristanka. Ja se protiv toga bunim jer niko nema prava da me miri sa onima sa kojima se nisam svadjao a i njih sa mnom. Ja mu to ne dozvoljavam. Narocito ne da me miri sa zlocincima sa jedne, druge i trece strane, pride! Neka se sa njima mire Boris i Ivica, ali ne u moje ime!

Ko Vam je kriv, gospodine Lazanski, što imate selektivno sećanje na prošlost, pa Vam se čini, da su ljudi nekad davno (a i ne baš tako davno) bili bolji nego što su danas. Istina je da vreme čini svoje i da se ljudi menjaju, ali ne i karakteri „čuvara revolucija“, nezavisno od toga da li se radi o čuvanju „tekovina“ NOB-a, „Petooktobarske revolucije“ ili „Domovinskog rata“. Zato mislim da je krajnje vreme da, ne samo Vi, nego svi mi, skinemo ružičaste naočare marke „Bratsvo-Jedinstvo“ da bismo mogli bolje da prepoznamo ljude onakvim, kakvi, u stvari, jesu. Da smo to uradili još davne 1991.- dok ste Vi pili „poslednju kafu“ sa koleginicom DŽejEl i saznavali da je JNA Vaša ali ne i njena - danas bi, možda, granica Srpskih Zemalja bila na liniji Karlovac-Karlobag-Virovitica. Ovako, zahvaljujući i pomenutim „cvikerima“, ne znamo ni gde je granica Republike Srbije.

Gospodine Lazanski, dobro je i moralno ispravno otuđiti se i distancirati od svega što u ovom trenutku predstavlja politički i medijski život u Srbiji.